Eksperiment sa korišćenjem ugljenika u proizvodnji procesora je uspeo i čekamo sledeći korak u razvoju nove procesorske tehnologije.
Kako nam Intel-ove muke sa 10-nanometarskim tranzistorima (prvobitno predviđeni za 2015. godinu) dokazuju, obrada silicijuma u sićušnim razmerama nije jednostavna, a ni jeftina. Samo razvoj će “olakšati“ ovu kompaniju za još koju milijardu, a investicije u proizvodne pogone za masovnu proizvodnju da i ne pominjemo.
Otud ne treba da čudi potraga za nešto isplativijom alternativom.
Jedan od materijala, koji poseduje slične provodničke karakteristike kao i silicijum je ugljenička nano cev (carbon nanotube - CNT). Kefala sa MIT-a (a odakle drugo) su u saradnji sa kompanijom Analog Devices, objašnjava SK, od CNT-a uspešno sastavili procesor baziran na RISC-V arhitekturi, pod nazivom RV16X Nano.
Kako se iz naziva da zaključiti, reč je o 16-bitnom čipu, koji radi na veoma niskom taktu od samo deset kiloherca. Sa 14 hiljada tranzistora, teško da je pretnja prosečnom procesoru. Za sada je jedino sposoban da izvrši najosnovniju naredbu, tzv. ispisivanje poruke na ekranu, međ’ programerskim esnafom poznatije kao “Hello World”. Ipak, eksperiment je uspešan i po svoj prilici će ugljenik i ubuduće služiti ovakvoj nameni.