Zašto bi hakeri napali baš nas - evo odgovora! | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zašto bi hakeri napali baš nas - evo odgovora!

Povezan svet osim svega dobrog u čemu danas uživamo omogućio je i loše stvari o kojima ćemo vam ovde reći nešto više! Ko vas sve špijunira, zbog čega i gde su pretnje na internetu saznaćete u ovom tekstu!

 Izvor: MONDO portal.

Živimo u svetu koji je potpuno povezan, a postaće još povezaniji do 2020. godine, tvrdi Kasperky Lab, prema čijim istraživanjima će do pomenute godine biti preko 50 MILIJARDI povezanih uređaja, što jednih među drugima, što ljudi povezanih sa njima. Taj podatak posebno je zanimljiv zbog korišćenja mobilnih telefona, tableta, fableta, laptop računara i svih drugih mobilnih sprava koje koristimo.

Danas, prema istraživanju ove kompanije, mobilne uređaje koristimo ovako:

- oko 50 odsto nas na poslu, svakodnevno
- oko 44 odsto u javnom prevozu
- u automobilu oko 37 odsto korisnika
- u krevetu, čak 54 odsto korisnika i
- u kupatilu, skoro trećina korisnika.

Kao što ste pročitali, mobilne uređaje koristimo gotovo u svako vreme i na bilo kojem mestu, čak više nego što smo i mislili da ih koristimo. Ono što koristimo najviše na telefonu, prema Kaspersky Lab analitici je:

- društvene mreže, oko 44 odsto korisnika
- za mobilno bankarstvo, oko 26 odsto
- za kačenja na javne Wi-Fi mreže, više 39 odsto svih korisnika!

Zahvaljujući svemu ovome danas smo USERS 3.0, odnosno korisnici trećeg nivoa! Dokazi:

- 80 odsto korisnika kaže da koristi mobilni uređaj kao „produžetak“ mozga i razmišljanja
- čak 43 odsto korisnika priznaje da drži sve svoje privatne i poslovne informacije i uspomene uglavnom na mobilnnom uređaju.

Internet of Things, koji se razvija sve brže i već smo vam pričali o primerima IoT tehnologije, predstavlja još veći pokretač za povezivanje među uređajima i relaciji čovek-mašina.

Veliki broj informacija koji se generiše tokom korišćenja svih, pa i mobilnih uređaja privlači veliki broj hakera. Neki su tu iz zabave, žele nekom da napakoste, dok su drugi, oni ozbiljniji, tu da bi nam ukrali te informacije ili novac. Takvi su hakeri, oni koji proizvode ciljane viruse, malware, kao i drugi zloćudni softver velika pretnja po "sajber" bezbednost, ali najvažnija pretnja trenutno su VLADE najmoćnijih država! One imaju neograničenu moć, novac koji stalno pristiže, kao i ljudstvo koje mogu da iskoriste za špijunažu bilo kakvog tipa! Špijuniraju se fiksni telefoni, mobilni telefoni, kompjuteri, a masovnije će se špijunirati i uređaji koji koriste Internet of Things tehnologiju, koji još uvek nisu dovoljno zaštićeni.

Možda vam ovo zvuči paranoično i preterano, ali sledeći podaci uveriće vas da su pretnje o kojima pričamo - realnost!

Kaspersky Lab je tokom prezentacije na IFA sajmu u Berlinu otkrio da je tokom 2014. godine registrovao skoro milijardu i po napada preko interneta ili oflajn tokom 2014. godine, a čak 40 odsto učesnika u ispitivanju iskusilo je neki vid problema sa internet malverom ili virusom.

Kaspersky je za 12 meseci registrovao:

- skoro 4 miliona napada na dan
- 163.000 napada po satu
- 2.700 napada po minutu i
- 45 napada u sekundi.

U razgovoru sa Kaspersky Lab predstavnikom saznali smo da stopostotno sigurnosno rešenje ne postoji i da svako ko kaže drugačije verovatno ne zna o čemu priča! Zbog toga, Kaspersky Lab se trudi da svojim alatima i algoritmima, o kojima smo vam detaljno pisali OVDE, presretne malver i viruse, zaštiti korisnike koliko je to maksimalno moguće i omogući bezbednu internet ili neku drugu vezu.

Ne delite (sve) lične podatke na druš. mrežama! #IFA15 #MobITIFA15 #KasperskyLab #Privacy #Malware

A photo posted by MONDO MobIT (@mondo_mobit) on

Danas su posebno popularne SMS prevare (evo konkretnog primera u Srbiji), ali se broj bankarskih trojanaca za godinu dana udvostručio. Najpopularnije zemlje za krađu novca preko onlajn transakcija su Rusija, Nemačka, Brazil, SAD i Indija, dok najveći broj hakera dolazi iz Kine i SAD.

Razvijanje trojanaca koji se bave bankarskim krađama je prilično složen i skup proces, ali jedana takav program može da skine sa računa svih pokradenih korisnika za 100 dana i do 30 miliona dolara! Poznat je primer Cryptolocker trojanca, koji zaključa komp kada se na njega instalira i za otključavanje nekih programa i menija traži otkup od korisnika. Nakon plaćanja, program se opet može zaključati i ponavljati proceduru sa naplatom, dok se ne eliminiše sa računara, što je izuzetno teško bez reinstalacije sistema i gubljenja zaraženih podataka.

Rešenje koje možete da iskoristite za zaštitu je Kaspersky Internet Security - Multi-Device 2016, koji uključuje više složenih alata, koji zajednički rade na zaštiti i predupređivanju internet napada i krađe (novca, identiteta, naloga na društvenim mrežama i slično).

Kaspersky tim je na IFA 2015 sajmu u Berlinu na kraju prezentacije „poentirao“:

- Ne morate biti VIP ličnost dabivas špijunirali i da biste bili meta hakera i
- Pazite šta radite na društvenim mrežama, jer baš vi olakšavate zlonamernicima da vas napadnu u sajbersvetu!

Kad smo već kod toga, dodaćemo da više od 20 odsto ljudi DELI SVE SVOJE ili makar vrlo detaljne informacije na društvenim mrežama! Nemojte to da radite i zaštitite se novim antivirus paketom!

Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebooku,Twitteru i Instagramu. Ne zaboravite da pratite ostale priče sa IFA sajma iz Berlina na MobIT-u i na svim društvenim mrežama putem oznake #MobITIFA15.

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Uređaji

Testovi