Genesis misija, koju već porede sa Menhetn projektom, treba da ubrza otkrića u fuziji, genetici, materijalima i energetici - ali i da Americi donese tehnološku prednost na ključnim poljima.
Sjedinjene Američke Države zvanično su pokrenule jedan od najambicioznijih naučno-tehnoloških poduhvata modernog doba. Predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu kojom startuje Genesis misija, državni projekat koji želi da spoji veštačku inteligenciju i ogromne baze podataka kako bi ubrzao naučna otkrića koja danas zahtevaju godine.
U dokumentu se inicijativa opisuje kao hitna i istorijska, uz poređenje sa čuvenim Menhetn projektom iz Drugog svetskog rata. Time administracija jasno stavlja do znanja da veštačku inteligenciju vidi kao ključ globalne dominacije u decenijama koje dolaze.
Genesis misija pokreće se u trenutku kada su brojne federalne naučne institucije pretrpele ozbiljna smanjenja budžeta i grantova. Još zanimljivije je što Trampova naredba ne navodi tačan finansijski okvir, iako je reč o projektu koji se predstavlja kao jedan od najvećih u istoriji.
AI dobija pristup najvećim naučnim arhivama
U fokusu Genesis misije nalaze se nacionalna bezbednost, naučna istraživanja i energetske inovacije. Ključni resurs biće gigantski državni skupovi podataka kojima raspolažu NASA, Nacionalni institut za zdravlje i druge federalne agencije.
To su milijarde snimaka, merenja i simulacija - od dubina okeana i udaljenih delova svemira, do ljudskog genoma i naprednih biomedicinskih istraživanja. Ideja je da AI preuzme najsporije i najteže procese, skraćujući ih sa godina na samo nekoliko sati ili dana.
Predsednikov savetnik za nauku Majkl Kracios kaže da je Genesis najveće okupljanje državnih naučnih resursa još od Apolo programa. Prema njegovim rečima, AI će se koristiti za automatizaciju eksperimenata, ubrzavanje simulacija i pravljenje zaštitnih modela, uključujući savijanje proteina i simulacije fuzionih reaktora.
Cilj nije da veštačka inteligencija zamene naučnike, već da im omoguće da testiraju hrabrije ideje i dođu do otkrića koja klasičnim metodama nisu dostižna.
Od fuzionih reaktora do novih lekova
Ministarstvo energetike dobilo je rok od 60 dana da izabere 20 najvećih izazova koje misija treba da počne da rešava. U narednih 90 dana mora da sastavi popis svih državnih računarskih resursa, a posle 120 dana i plan kako da se objedine podaci iz državnih i privatnih istraživačkih centara.
Rok od 270 dana predviđa i demonstraciju konkretnog napretka na makar jednom prioritetnom zadatku.
Već označene oblasti uključuju razvoj fuzionih izvora energije, naprednih nuklearnih reaktora, modernizaciju elektroenergetske mreže, nove materijale, kvantne računare i razvoj lekova koji bi mogli da spasu milione života.
SAD ovim potezom jasno pokazuju da žele prednost u tehnologijama koje će definisati ekonomiju, nauku i geopolitičku moć čitavog 21. veka.
Izvor: Telegraf