Teorija zavere koja kruži internetom tvrdi da je internet prazno mesto, lišeno ljudi i sadržaja
Virtuelni svet koji posećujemo svakog dana je mrtav. Umro je krajem 2016. godine. Vaše interakcije sa ljudima na internetu nisu stvarne i većinu sadržaja koji konzumirate je stvorila veštačka inteligencija. Tako bar glasi teorija zavere nazvana “Teorija mrtvog interneta“.
Teorija, naravno, nije istinita – normalno da nije, naša redakcija stvara sadržaj i ljudi od krvi i mesa pišu ove tekstove, nismo botovi. Mada, kad bolje razmislimo, to je upravo način na koji bi se proizvod veštačke inteligencije branio od napada kako bi prikrio svoje postojanje. Evo, kunemo se da nismo botovi, ako vam to išta znači.
Objava koju je napisao IlluminatiPirate, član jednog foruma, prikuplja sve originalne informacije o teoriji mrtvog interneta na jednom mestu. Pomešan nostalgijom ranog interneta, tekst se vrti oko manipulativnih vladinih i korporativnih napora da kontrolišu stanovništvo. Trenutni internet je opisan kao “prazan, lišen ljudi“ i “bez sadržaja“. Prema objavi, “u poređenju sa internetom iz 2007. godine, današnji internet je potpuno sterilan“.
“Postoji ogroman, nameran napor da se manipuliše kulturom i diskursom na mreži korišćenjem sistema botova i plaćenih radnika čiji posao je da proizvode sadržaj i odgovaraju na isti, kako bi učvrstili nametnuta mišljena svojih poslodavaca među populacijom“, piše u tekstu.
Verovatno se možemo složiti da se to u određenoj meri dešava. Verovatno možete da se setite barem jednog slučaja kojem ste bili svedok tokom svakodnevnog pregledavanja interneta. Takvi primeri su potkrepljeni čvrstim dokazima. Prema studiji iz 2021. godine, oko 65% ukupnog internet saobraćaja potiče od botova– manje od polovine dolazi od ljudi poput nas i vas.
Procureli izveštaj iz decembra 2020. godine je otkrio javnosti da je Facebookrekao svojim recenzentima oglasa da “ignorišu obrasce prevare i hakovanih naloga, sve dok je Facebook plaćen legalnim metodama i nije u opasnosti od povrata novca“. Jedan od glavnih primera ovakvog delovanja je Musical.ly (preteča TikTok-a) reklama u kojoj mlade devojke provokativno plešu. Kada su zaposleni u Facebook-u izrazili zabrinutost, jer je algoritam ciljao muškarce srednjeg doba, kompanija im je ograničila pristup podacima o oglasima, implicirajući da je odbacila njihovu zabrinutost, jer je Musical.ly veliki potrošač.
Verovatno i sami vidite zašto ova teorija pravi tako ekstremne tvrdnje. Ipak se ovakve stvari dešavaju, obično neprimetno, ispod naših noseva.
“Danas su svi prevelike kukavice. Niko više nema svoje mišljenje, već kopiraju druge osobe koje im se dopadaju. Ljudi su postali podložniji praćenju trendova i samo ponavljaju ono što drugi već govore. Ovo možete videti i u paranoji da se uvek slušaju stručnjaci“, tvrdi IlluminatiPirate. “internet je brz način da se stigne do informacija, a informacije su ono što pokreće um – stvar je u tome da um voli da bude prepoznat.“
Facebook sistem “lajkova“ je kreiran tako da nema negativnih povratnih informacija. To znači da "samo pozitivna mišljenjamogu biti propagirana (i prihvaćena), a negativna učinjena neprimetnim“. Ne verujemo da je takav sistem smišljen namerno, ali je stvorio izuzetno štetan društveni efekat koji se prelio na većinu društvenih mreža.
Ovaj efekat je odlično predstavila korisnica foruma Crabbelly, koja u odgovoru na tekst tvrdi da oseća uznemirenost kada treba da koristi društvene mreže. „Nikad ne znam šta me čeka iza ugla, da li će me neko uznemiravati zbog pogrešne stvari koju sam rekla, mediji razapeti, možda neko hakovati ili špijunirati. Granice između interneta i stvarnog života se polako brišu i to me pomalo plaši.“
Iako internet nije umro 2016. godine, nekada je stvarno bio slobodnije mesto. Postojalo je malo, ili nimalo, praćenja korisnika, cenzuru je vršio lično vlasnik veb stranice, a ne algoritam, dok su interakcije između korisnika bile isključivo ljudske. Čini se da je smo olakim korišćenjem algoritama, kako bi stvorili savršen sadržaj za svakog korisnika, zaboravili kakav je osećaj kada na isti naiđemo sasvim slučajno.