Mali ZOOM je izašao na crtu velikim igračima i potpuno neplanirano ih veoma ozbiljno uzdrmao. Istovremeno prolaze kroz ogroman rast i veliku krizu usled pritiska regulatora. Dok ne reše bezbednosne propuste, razvoj novih funkcionalnosti moraju da parkiraju sa strane.
Ukoliko ovih nedelja radite od kuće, velika je verovatnoća da koristite Zoom za potrebe održavanja internih ili eksternih poslovnih sastanaka.
Možda vam se toliko dopalo kako “lepo” radi, pa ste počeli da ga koristite i privatno, za grupne sastanke sa prijateljima ili porodicom od kojih vas je odvojila ova muka obaveznog društvenog distanciranja.
Iako postoji pregršt drugih aplikacija za istu namenu, Zoom se u ovom kratkom roku (potpuno neplanirano) izborio za poverenje velikog broja korisnika, pre svega kvalitetom i jednostavnošću korišćenja, a zatim i činjenicom da je njegova besplatna verzija više nego dovoljna za grupne sastanke do 100 učesnika, maksimalnog trajanja sesije od 40 minuta. Zvuči kao više nego fer ponuda, zar ne?
Naravno! Prosečne ocene na Google Play i App Store-u to potvrđuju.
Ono što više nego dovoljno govori šta je pandemija donela ovoj kompaniji iz Kalifornije je podatak o njihovom rastu. Od decembra 2019. godine i deset miliona dnevno aktivnih učesnika sastanaka, dolaze do cifre od 200 miliona u martu ove godine. Od početka 2020. godine, pa do pre samo nedelju dana, njihove akcije na berzi su skoro duplirane. Sve je zvučalo sjajno, međutim...
Međutim, dešava se to da je pomenuto poverenje Zoom-a ovih dana ozbiljno uzdrmano brojnim saopštenjima o bezbednosnim propustima i mogućnostima zloupotrebe privatnosti njegovih korisnika.
Sve je počelo kada su brojni stručnjaci za bezbednost informacija skoro pa orkestrirano iskazali svoju zabrinutost i ponovo uperili reflektore u ozbiljne bezbedonosne propuste Zoom-a, otkrivene još prošle godine. Ukoliko bi ove propuste iskoristili na pravi način, potencijalni hakeri bi mogli da preotmu kontrolu veb kamera korisničkih uređaja.
Međutim, tu tek počinju brige ove kompanije.
Ono što donosi novu dimenziju problemima Zoom-a dobija i političku konotaciju. Pojavljuje se podatak iz regulatornih prijava gde se navodi da od 31. januara kompanija Zoom u Kini formira odeljenje za istraživanje i razvoj sa više od 700 zaposlenih, kao i da na toj lokaciji postavlja značajne serverske resurse za prikupljanje i obradu podataka. Stručnjaci za privatnost podataka ponovo pozivaju na oprez, pa iznova aktiviraju postojeću tehnološko-bezbednosnu napetost na relaciji SAD - Kina.
Izvršni direktor Zoom-a Erik Juan je rekao da će tokom narednih 90 dana kompanija obustaviti razvoj novih funkcija i da će umesto toga prebaciti sve svoje resurse i fokusirati se na bezbednost i privatnost podataka. "Priznajemo da nismo uspeli da ispunimo očekivanja zajednice, kao ni sopstvena očekivanja oko privatnosti i bezbednosti", rekao je Erik Juan izražavajući duboko žaljenje u svom blog postu, dodajući da kompanija nije predvidela eksploziju popularnosti proizvoda, usled prelaska miliona ljudi na rad od kuće.
Priznajemo da nismo uspeli da ispunimo očekivanja zajednice, kao ni sopstvena oko privatnosti i bezbednosti.
Da bi se makar malo odbranila od konkretnih napada javnosti, kompanija je saopštila da podaci koji potiču iz SAD-a, ostaju u SAD-u, a da podaci o svim drugim sastancima bivaju smešteni tamo gde je sedište kompanije, koje je domaćin konkretnog sastanka. Navedeno je i da zaposleni u Zoom-u, koji rade u Kini nemaju pristup podacima o sastancima i snimcima koji se čuvaju van Kine. Ulažući dodatne napore da se maksimalno poveća bezbednost, Erik Juan se obavezao na detaljne provere svih trećih strana i kreiranje programa koji podstiče dobronamerne hakere širom sveta da u zamenu za nagradu traže i prijavljuju kompaniji sve bezbedonosne propuste koje pronađu u njihovom sistemu.
Sve ovo dovelo je do toga da su brojni poverenici, regulatorna tela i komisije za zaštitu podataka i privatnosti (kako iz EU, tako i iz SAD-a) stavili poslovanje Zooma “pod lupu” i od njih tražili dodatne izveštaje o transparentnosti.
A onda Boris Džonson uzima stvar u svoje ruke
Iako je korišćenje ZOOM aplikacije prethodno bilo zabranjeno od strane Ministarstva odbrane Velike Britanije, njen premijer Boris Džonson se nedavno pohvalio fotografijom na Twitter mreži, na kojoj se vidi da se putem aplikacije Zoom održava sastanak brojnih ministara i njegovog kabineta.
Dodatnu paranoju i ulje na vatru svetske javnosti doliva činjenica da tom prilikom nije sakrio jedinstveni ID sastanka (identifikacioni broj), svi su mogli da ga vide, što predstavlja kršenje ključnog bezbedonosnog pravila kada je u pitanju korišćenje ovakve tehnologije. Ovo je pokrenulo brojne spekulacije u javnosti da je sastanak mogao da bude prisluškivan od strane bilo koga, kao i brojne pošalice i internet mimove na ovu temu.
Prilično nepripremljen za sve što se dešava, od astronomskog rasta broja korisnika i potrebe za dodatnim hardverskim resursima da bi se održao kvalitet usluge, do krize odnosa sa javnošću, Zoom svojom komunikacijom pokušava da održi stabilnost kompanije i poverenje korisnika. Kako za sada deluje, veliko je pitanje da li će u tome i uspeti.
Možda ovakav sled događaja deluje kao slučajnost, a možda i ne?
Na kraju dana, u pitanju je veliki biznis, a Zoom je svojim naglim rastom ozbiljno ugrozio veoma jaku konkurenciju (Microsoft - Skype i Teams, Google - Hangouts i Meet, Facebook - Messenger i WhatsApp, Rakuten - Viber, Cisco - Webex itd), koja ima svoja poslovna rešenja za grupne video pozive.