U nedostatku fudbala na TV: Ovo su video igre na kojima sam odrastao

I dok ceo svet ovih dana neizbežno priča samo o jednoj stvari, mi koji bismo voleli da malo razbistrimo um nećemo imati glavnu razonodu "na meniju" da to i učinimo - fudbal.

Istina, Superliga Srbije se još uvek ne da, mada prvobitna ideja je - da se opustimo. Treba sad to vreme za gledanje fudbala nekako popuniti, ali mislim da imam dobar plan.

Ovo su fudbalske video igre na kojima sam odrastao i potom ih nikada nisam prerastao. I ne planiram to da činim.

Kad već nema Engleza u 4, mogu samo da izvadim džojstike i prebrišem zakržljalu tastaturu...

1. International Superstar Soccer, 1995-2003

Da li vam je u detinjstvu išta izmamilo takav osmeh kao potpuno beli ekran na kojem se pojavljuju slova, ispisujući "K O N A M I"?

Ta jednostavna slika se i meni kao klincu urezala u sećanje i održavaću je do današnjih dana, svaki put kada bih u društvu gomile tridesetogodišnjaka upalio najnoviju verziju PES-a.

Ali ovo nije bio PES.

Preko puta moje osnovne škole, koju sam počeo da pohađam s početka veka, nalazila se video igraonica. Svaki veliki odmor sam provodio tamo, u društvu starije braće i njihovih drugova. Tih dvadesetak minuta gledajući kako pikaju International Superstar Soccer (svima poznatiji kao ISS), postajao sam "baš ono kul", upijajući kada treba pritisnuti trougao i koliko "napuniti" kocku.

Prvi ISS se u Evropi pojavio 1995. godine, a u narednim godinama i novije verzije postajaće dostupnije klincima u tadašnjoj Jugoslaviji. Čuvena Sega Mega će pomoći u tome, da bi od ISS-a iz 2000. godine igrica postala dostupna na Sonijevom Playstationu.

Nešto kasnije pročuo se izlazak ISS "dvojke", verzije toliko poboljšane da su sada i imena fudbalera bila originalna, bez Zidaneoa, Belbijera i Grigsa. Sada sam već bio dovoljno velik da gostujem kod drugara koji je imao Plejstejšn, uporno vežbajući napad Brazila sa Robertom Karlosom u samom špicu.

Da, i ja sam to radio.

Iako će primat u narednim godinama preuzeti Pro Evolution Soccer, ili tada ponegde još uvek Winning Eleven, ISS će ostati prva velika ljubav među fudbalskim video igrama. Razlozi su potpuno nostalgične prirode, jasno je to, ali ISS je zaista pomerila granice fudbalskih igrica krajem XX veka.

Bila je do tada najrealnija igrica, sa nezamislivom grafikom i upravljanjem tima iz perspektive koja nije striktno ptičja. Ovaj serijal utabaće put rivalstvu Konamija i EA Sportsa.

2. FIFA Road to World Cup 98, jun 1997.

Uh, to je bio fudbal. Iako se Mundijala u Francuskoj zapravo i ne sećam - u glavi uglavnom imam naknadno utisnute slike Peđine prečke i Zidanovog gola u finalu posle kornera - ove igrice se odlično sećam.

Međutim, kao detaljisti u kojeg ću se pretvoriti u narednih 15 godina, FIFA ’98 bila mi je spektaklarna jer sam mogao da igram kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Uzmeš lepo ekipu i onda prolaziš ceo ciklus, kako red nalaže.

Ništa na gotovo.

Ali, kada sam otkrio onaj mali fudbal na parketu, igran praktično u kavezu gde se lopta odbija od martinele, na "pravi" fudbal sam u potpunosti zaboravio.

I dalje pamtim biranje Jugoslavije i petorice igrača sa kojima ću pokušavati da pobedim Argentinu, Francusku i ostale. Možda nisam bio preterano uspešan, ali je to bilo nešto što nikada više neću videti, ni na jednoj novoj fudbalskoj igrici.

Sve to bili su razlozi zašto je FIFA ’98 bila jedna od najprodavanijih igrica svog vremena. Gomila novih detalja, velikog broja reprezentacija i skoro 200 klubova pomešani sa interesantnom grafikom i famoznim strelicama koje pokazuju gde će golman ispucati loptu davali su svima po nešto zanimljivo.

FIFA će u godinama koje su sledile sve više postajati takmac Konamijevom PES-u, a danas su mnogima favorit u toj trci, naročito zbog ogromnog broja klupskih licenci i većeg izbora stadiona.

3. Championship Manager 01/02, oktobar 2001.

Igrica kojoj se svi vraćamo. Neki od nas i skoro 20 godina nakon njenog izlaska.

Fudbalske simulacije obeležiće moje odrastanje daleko više nego bilo koja verzija FIFA ili PES, posebno one nešto modernije simulacije, ali je Championship Manager 01/02 obavezan na ovoj listi iako sam ga manje igrao.

Ova igrica postala je besplatno dostupna pre nekih desetak godina i to ju je učinilo dodatno popularnom među nostalgičnima za jedan vrlo jednostavan, ali podjednako uzbudljiv Menadžer. Iz kuhinje Eidosa i Sports Interaktiva stiglo je čudo.

CM 01/02 bio je detaljniji nego ijedna verzija pre, imao je oko 100 liga iz 26 zemalja i mogli ste da upoređujete fudbalere, da ih šaljete na operacije, pa čak i da u manjoj meri komunicirate sa medijima i upravom kluba.

Uvođene su i promene novog transfer sistema koji je i u stvarnosti bio implementiran septembra 2001. i bilo je lako zaljubiti se u ovu igricu.

Oni nešto stariji od mene se u nju kunu više nego ja - logično - ali i sam sam se potrudio da sve kasnije nadoknadim.

Prošle godine sam je čak isprobao sa najmodernijim "patchevima", za sezonu 2018/19, pa sam se sa modernim ekipama nadmetao u nekadašnjoj Ligi šampiona sa dve grupne faze i Kupu UEFA sa dvomečima od početka do kraja takmičenja.

I ne, nipošto neću zaboraviti Černa Sambu i Maksima Cigalka, legende koje su u svetu ljubitelja Menadžera ostali barabar Ronaldinju, Mesiju i Ronaldu.

Svako ko je igrao CM 01/02 ima neku posebnu priču vezanih za njih dvojicu virtuelnih genijalaca, pa tako verujem i vi.

4. Football Manager 2005, novembar 2004.

E, tu smo!

Prvi menadžer sa kojim sam se susreo. Imao sam 10 godina kada sam na starom kompjuteru video čudnu ikonicu na desktopu.

Brat je instalirao igricu, i sam nesvestan kakvo je divno delo učinio, a ja ću u narednim mesecima učiti kako se ona igra. Sa njom ću promrmljati engleski jezik i šta znači kada neko šutne loptu u „row Z“.

Eidos i Sports Interaktiv su se razišli oko nesuglasica, ovi drugi su se udružili sa Segom i zabava je mogla da počne. Novi interfejs igrice i nove funkcije upadale su u oči onima naviknutima na CM, ali za mene je FM ipak prva ljubav.

"Sejvovi" sa Betisom i Barselonom su mi i dalje dragi - pamtim da je Hoakin u zeleno-belom i tada plesao, doduše u dve dimenzije, dok sam u Barseloni posle nekoliko sezona napravio mini drim-tim sa Pirlom u veznom redu.

FM 2005 je bio poseban i za mog brata koji je na svom sejvu sa Barselonom otkrio nekog omalenog Argentinca u svom B timu i o tome i dan-danas ne prestaje da priča. "Ja sam ga otkrio, ja!“

Iz Fudbal Menadžer serijala u narednih 15 godina izrodiće se još gomila novih, poboljšanih verzija.

FM će postati daleko najbolja fudbalska simulacija, toliko da će se CM ugasiti na početku druge decenije XXI veka, a sa razvojem pametnih telefona postojaće samo onlajn, multiplejer simulacije sa izmišljenim igračima i klubovima.

U tome će ostati čar FM-a. U njemu stvarate svoje fudbalske univerzume, mapirate svoja putovanja i osvajate svet. Posebno mi se dopadao FM 2008 sa nešto drugačijim izgledom - njega sam možda najviše i igrao, pred kraj osnovne - dok su detalji na najsvežijim izdanjima nestvarno detaljni.

Ali u njima ne uživam koliko bih želeo.

Igrajući sa Hofenhajmom na FM17 shvatio sam da mi je za jednu sezonu potrebno 30 sati aktivnog igranja i jednostavno - više nije moguće izdvajati toliko vremena.

Mlađi ja bi se ozbiljno nadurio na ovu izdaju.

5. Pro Evolution Soccer 6, oktobar 2006.

Igrica na čijem se omotu nalazi Adrijano ne može da ne valja! To je trebalo da nam bude rani pokazatelj.

Pro Evolution Soccer serijal započeo je svoj život još 2001. godine, ali je izdanje od pet godina kasnije ono koje će postati njegov vrhunac.

Njegova igrivost bila je spektakularna. Sve je delovalo glatko, akcija na terenu je ionako uvek bila bolja nego na FIFA serijalima, a i Master liga je bila uobičajeno kvalitetna.

Sada ste po prvi put mogli da preuzmete postojeći klub, ali i dalje sa izmišljeinm fudbalerima, poput Minande i Kastola. Svaki član tog tima postajao bi legenda u vašim očima posle gomile odigranih sezona.

I dok je FIFA uvek bila bolja sa licencama za klubove i brojnijim stadionima, za mene nikada nije imala "priču" koju pruža PES. Uostalom, ako već toliko žudite za licencama klubova, tu su pečevi i dodaci.

PES ima "ono nešto" što mi je teško da definišem. "Šestica" je bila posebno kul, jer je bila sprega između starih PES 3 i PES 4 i modernih, ultra poboljšanih varijanti kao što su PES 2008 i kasnije verzije. Da ne pričamo o pravljenju svojih timova u Edit sekciji, guranju atributa igrača na maksimum i višečasovnim sređivanjima izgleda svakog fudbalera, od frizure, do kopačke i načina proslavljanja golova.

Sa društvom sam igrao turnire u PES-u i odigram ga i danas ponekad. Ređe nego pre.

Prsti me više ne slušaju kao nekad, a nema ni Adrijana sa "shot power - 99".

6. Top Eleven Football Manager, maj 2010.

I ovde dolazimo do najmodernijeg tipa fudbalske igrice - onlajn, sa multiplejer interakcijom.

Top Eleven je mesto na listi zaslužila i zbog svog uspeha, koji je potekao od srpskih kreatora iz kompanije Nordeus, ali i zbog pravca u kojem je tehnologija otišla. Sada svako može da igra igricu preko svog telefona, potrebno mu je samo da je povezan sa internetom i svojim Fejsbuk nalogom.

Top Eleven je zaista oborio rekorde ovog tipa igrice. U kasnijim godinama, kada su se već pokazali, Žoze Murinjo i Nemanja Matić postali su zvanična lica igrice, da bi 2017. postali i sponzor Stouk Sitija, tada još uvek člana Premijer lige.

Svom klubu dajete ime i grb koji vi želite, birate boju dresova i naziv stadiona. S vremenom, kako se vaši rezultati poboljšavaju - i fudbalski i finansijski - postajete sve veći klub, sa većim stadionom, većim brojem navijača. Jasno mi je zašto je širom sveta ova igrica postala tako velika i rasprostranjena.

Meni, hardkor ljubitelju FM serijala, verovatno nikada neće toliko prirasti za srce, baš zbog toga što preferiram pravu simulaciju, sa realnim klubovima i igračima.

Ali moja zaludna pedantnost ne umanjuje kvalitet Top Elevena. Brojne druge igrice su pre i posle ove pokušavale da urade ono što je Nordeus uspeo, ali su oko za detalje i kvalitet interfejsa prevagnuli u njihovu korist.

Na kraju krajeva, nije ni bitno koji od ovih šest serijala/tipova igrica preferirate.

Sve ih spaja fudbal.