Jedna od pet smrti je bila usko povezana sa zagađenjem iz elektrana, vozila i drugih izvora, otkriva detaljna analiza.
Zagađenost vazduha izazvano sagorevanjem fosilnih goriva kao što su ugalj i nafta je odgovorno za 8,7 miliona smrtnih slučajeva u celom svetu u 2018. godini.
Zemlje sa najvećom potrošnjom fosilnih goriva kako bi se napajale eleketrane, domovi, vozila imaju i najveći broj poginulih.
Jedna od deset smrti u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi je uzrokovana zagađenjem, dok je taj broj znatno veći u istočnoj Aziji, čak trećina svih smrti. Stopa smrtnosti u Južnoj Americi i Africi je znatno manja. Ogroman broj poginulih je mnogo veći od pretpostavke, što je iznenadilo istraživače ove studije.
"U početku smo bili neodlučni kada smo dobili rezultate jer su zapanjujući, ali otkrivamo sve više i više o uticaju ovog zagađenja“ - otkrila je Elois Marais, geograf Univerzitetskog koledža London i koautor ove studije, koja je potom dodala: "Što više tražimo uticaje, to više nalazimo".
Skoro devet miliona smrti u 2018. godini predstavlja "ključan doprinos globalnom teretu smrtnosti i bolesti", navodi se u ovom istraživanju koje je rezultat saradnje naučnika Univerziteta Harvard, Univerziteta u Birminghamu, Univerziteta u Lesteru i Univerzitetskog koledža u Londonu. Broj umrlih premašuje ukupan broj ljudi koji svake godine globalno umiru od pušenja duvana, plus onih koji umiru od malarije, prenosi The Guardian.
Naučnici su uspostavili vezu između sveopšteg zagađenja vazduha koji potiče izgaranjem fosilnih goriva i slučajevima srčanih bolesti, respiratornih bolesti, pa čak i sa slučajevima gubitka vida. Prosečni životni vek svetske populacije bi se povećao za više od godinu dana, dok bi globalni ekonomski i zdravstveni troškovi bili manji za oko 2,9 milijardi dolara, a sve ukoliko ne bi bilo emisija fosilnih goriva.
Nova procena preminulih, koja je objavljena u Environmental Research, je veća nego prethodni pokušaji kvantifikovanja "smrtnih troškova" fosilnih goriva. Izveštaj časopisa Lancent iz 2019. godine je otkrio da je 4,2 miliona godišnjih smrti zagađenjem vazduha došlo od prašine i dima šumskih požara, kao i sagorevanjem fosilnih goriva.
Poslednje istraživanje je donelo detaljniju analizu uticaja čađavih čestica u vazduhu koje izbacuju elektrane, automobili, kamioni i drugi izvori. Ove čestice su poznate kao PM2.5, jer su prečnika manjeg od 2,5 mikrometara, odnosno su 30 puta manje od ljudske dlake. Ta "sitna pakovanja" zagađenja, jednom kada se udahnu, kače se na pluća i mogu da nanesu mnoge zdravstvene probleme.
"Ne cenimo činjenicu da je zagađen vazduh 'nevidljivi ubica'" - istakla je Nela Tumala, lekar sa Medicinskog i zdravstvenog fakulteta Univerziteta Džordž Vašington. "Vazduh koji udišemo utiče na svačije zdravlje, pogotovo na zdravlje naše dece, starijih osoba, na osobe sa malim primanjima... Ljudi u urbanim delovima imaju najteže posledice" - otkriva Tumala.
Rezultati pokazuju da se situacija razlikuje u različitim delovima sveta: "Kineski kvalitet vazduha se popravlja, ali nivo štetnih čestica je i dalje zapanjujuće visok. Amerika se popravlja, iako postoje žarišta u sevoroistoku, u Evropi su rezultati pomešani, a Indija je definitivno žarište" - kaže Maraisa.
Stopa smrtnosti u ovoj studiji može da bude i potcenjujuća u odnosu na širu sliku, tvrdi Džordž Turston, ekspert za zagađenje vazduha i zdravlje na medicinskoj školi NYU koji nije bio uključen u ovo istraživanje. "Ovaj rad pokazuje jasnije nego ikad, kada govorimo o ljudskim troškovima zagađenja vazduha ili klimatskih promena, da su veliki problemi isti - a to je sagorevanje fosilnih goriva!" - ističe on.
Činjenica je da fosilna goriva negativno utiču na zdravlje čoveka, na klimatske promene i na naše okruženje, zbog čega Maraisa zaključuje da nam je potrebniji neposredniji odgovor: "Ne možemo čiste savesti da nastavimo da se oslanjamo na fosilna goriva dok su nam istovremeno dostupne mnogo bolje i čistije alternative, pogotovo sada kada znamo da postoje tako ozbiljne zdravstvene posledice!"