Kolosalna paukova mreža u pećini na granici Grčke i Albanije verovatno je najveća do sada otkrivena, a napravile su je vrste pauka za koje se mislilo da ne žive u kolonijama.
Istraživači su otkrili više od 111.000 paukova koji i dalje proširuju ono što se čini kao najveća paukova mreža na svetu, duboko u mračnoj pećini na albansko-grčkoj granici.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Subterranean Biology, "izuzetna" kolonija sastoji se od kolosalne mreže u delu pećine koji je uvek u mraku. Mreža se prostire na 106 kvadratnih metara duž zida uskog, niskog prolaza blizu ulaza u pećinu. Istraživači navode da je reč o "zakrpi" od hiljada pojedinačnih, levkastih mreža.
Najveća paukova mreža na svetu
Ovo je prvi dokaz kolonijalnog ponašanja kod dve uobičajene vrste pauka i verovatno predstavlja najveću paukovu mrežu na svetu, rekao je vodeći autor studije, Istvan Urak, vanredni profesor biologije na Mađarskom univerzitetu "Sapientija" u Transilvaniji.
"Prirodni svet i dalje krije bezbroj iznenađenja za nas. Kada bih pokušao da opišem sve emocije koje su me preplavile, izdvojio bih divljenje, poštovanje i zahvalnost. To mora da se doživi da bi se zaista shvatilo kako je", rekao je Urak za Lajv sajens.
Ovaj "arahnidski megapolis" nalazi se u pećini, koju je izdubila sumporna kiselina nastala oksidacijom vodonik-sulfida u podzemnim vodama. Iako su istraživači otkrili primamljive nove podatke o koloniji, oni nisu prvi koji su je videli.
Speleolozi Češkog speleološkog društva otkrili su je 2022. godine tokom ekspedicije u kanjonu Vromoner. Tim naučnika je zatim posetio pećinu 2024. godine, uzevši uzorke paukova sa mreže koje je Urak analizirao pre nego što je krenuo na sopstvenu ekspediciju u pećinu.
Analiza je otkrila da u koloniji žive dve vrste pauka - tegenaria domestica, poznata kao kućni levkasti pauk, i prinerigone vagans. Pri poseti pećini, Urak i njegove kolege procenili su da ima oko 69.000 jedinki t.domestica i više od 42.000 p.vagans. DNK analize za novo istraživanje takođe su potvrdile da su ove dve vrste dominantne u koloniji.
Kolonija u pećini jedna je od najvećih ikada dokumentovanih, a za vrste koje je čine ranije nije bilo poznato da sarađuju na ovakav način. T. domestica i p.vagans su široko rasprostranjene blizu ljudskih naselja, ali ova kolonija je "jedinstven slučaj dve vrste koje zajednički žive u istoj mrežnoj strukturi u ovako ogromnom broju", rekao je Urak.
Uobičajeno bi se očekivalo da kućni levkasti pauci love P. vagans, ali nedostatak svetlosti u pećini može uticati na vid paukova, prema studiji.
Ishrana paukova
Ishrana paukova zasniva se na sitnim mušicama koje ne ujedaju, a koje se hrane belim mikrobnim biofilmovima, sluzavim naslagama koje štite mikroorganizme od spoljašnjih uticaja - nastalim od bakterija koje oksiduju sumpor u pećini.
Sumporom bogat potok, koji u pećinu dotiče iz prirodnih izvora, ispunjava pećinu vodonik-sulfidom i omogućava opstanak mikroba, mušica i njihovih predatora, napisali su istraživači u studiji.
Sumporna ishrana paukova utiče na njihov mikrobiom, koji je značajno manje raznovrstan nego kod paukova istih vrsta van pećine, pokazala je analiza sadržaja creva. Molekularni podaci takođe su pokazali da su pauci unutar pećine genetski različiti od svojih rođaka koji žive napolju, što ukazuje da su se pećinski pauci prilagodili svojim mračnim uslovima.
Urak je istakao da je važno zaštititi ovu koloniju, uprkos izazovima koji mogu proizaći iz njene lokacije na granici dve države. U međuvremenu, istraživači rade na još jednoj studiji koja će otkriti dodatne pojedinosti o stanovnicima pećine.
BONUS VIDEO: