Od baterija u električnim automobilima, preko onih koje skladište struju vetrenjača i solarnih panela do baterija u pametnim telefonima - sve one se oslanjaju na litijum, rudu koja bi za koju godinu mogla da bude u ozbiljnom deficitu.

Izvor: SmartLife / Unsplash / John Cameron

Problem je u tome što nema novih projekata rudarenja litijuma, zbog velikog štetnog uticaja na okolinu u procesu prerade. Čile, Agentina i Australijasu glavna mesta za eksploataciju litijuma, sa razlikom što se rezerve u Australiji razlikuju, jer se nalaze u čvrstim stenama.

Da bi se povećala proizvodnja, kompanije koje rudare litijum moraju da koriste takozvane „marginalne“ resurse, koji koštaju više i na koje se troši više energije. Stoga se radi istraživanje u Severnoj Americi i Evropi, na nekoliko lokacija, uključujući i Srbiju, na direktnoj ekstrakciji litijuma, što je elektrohemijski proces kojim se iz rude izdvaja koncentrisani litijum.

U jugozapadnoj Nemačkoj, kompanija Vulcan Energydobija litijum iz geotermalnih izvora, koji se nalaze hiljadu metara ispod reke Rajne, a prva fabrika je otvorena pre mesec dana.Prema rečima ove kompanije, planirani obim je 15.000 tona litijum-hidroksida, jedinjenja koje se koristi za katode baterije, godišnje.

Južna Kalifornija bi takođe mogla da postane još jedan od velikih izvora litijuma, jer kompanija pod nazivom Controlled Thermal Resourcesrazvija geotermalnu elektranu/fabriku za ekstrakciju litijuma u pustinji Kolorado. Planirani obim proizvodnje bi 2024. godine trebao da bude oko 20.000 tona litijum hidroksida godišnje.

Sa nekoliko ovakvih projekata, potražnja bi mogla da se smanji, ali je pitanje da li je pravi smer istraživanje novih, efikasnijih baterija, ili rudarenje litijuma, čak i po cenu velikog zagađenja okoline.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.