Vrlo zanimljivo istraživanje o korišćenju mobilnih telefona, interneta i navikama građana Srbije na internetu i na društvenim mrežama - pogledajte detalje!
Social Serbia 2020 istraživanje sprovela je po 4. put agencija Pioniri u saradnji sa agencijom Smart Plus Research, a pod pokroviteljstvom kompanije Huawei.
Cilj istraživanja bio je da svi bolje upoznamo, implementiramo i ispratimo navike u online ponašanju stanovnika Srbije.
Ispitivanje je završeno pre uvođenja vanrednog stanja u zemlji, te rezultati predstavljaju validne pokazatelje uobičajenih navika korisnika, na koje nije uticalo privremeno povećanje u konzumaciji interneta.
U svrhu istraživanja ispitan je reprezentativni uzorak od 1.000 ispitanika, sačinjenog od pripadnika online populacije Srbije starosti od 13 do 64 godine, grupisanih na osnovu pola i uzrasta. Zasebnom analizom i poređenjem šest starosnih grupa dobili smo uvid u značajne međugeneracijske razlike u odabiru mreža i stavovima prema reklamama.
Nalog na društvenim mrežama ima čak 94 procenta ispitanih osoba, a najpopularniji su Facebook (88%), Instagram (76%), YouTube (60%), Twitter (32%) i LinkedIn (26%). Sve društvene mreže zabeležile su rast, osim Facebook mreže, koji je jednako popularan kao i prošle godine u ovo vreme i LinkedIn i Tumblr, čija je popularnost opala.
Ne samo da vodeću poziciju Facebook-a već godinama ugrožavaju YouTube i Instagram, već stiže još ozbiljnih konkurenata. Tendenciju rasta nastavljaju TikTok i Snapchat, a prvi put se na listi pojavio i Reddit, sa 4% ispitanika.
Društvene mreže najviše se koriste zarad ostanka u kontaktu sa prijateljima, za razmenu poruka i dopisivanje, zabavu, pristup informacijama i deljenje fotografija i videa.
Utisak polovine ispitanika jeste da na Facebook-u i Instagram-u provodi najviše sat vremena dnevno, dok trećina procenjuje da je tu između jednog i četiri staa svakog dana. Kad ovim brojkama dodamo i vreme provedeno na ostalim mrežama, subjektivni utisak da smo stalno online postaje opravdan.
Oko 80% ispitanika svoje naloge proverava nekoliko puta u toku dana, a još 13 procenata njih makar jednom dnevno. Sa čak 93% svakodnevno aktivnih korisnika populacija Srbije spada u red vrlo intenzivnih konzumenata društvenih mreža.
Posmatrajući ceo uzorak, feed postovi su i dalje gledaniji u odnosu na ostali sadržaj na Instagram mreži. Međutim, stvari stoje drugačije kad uzmemo u obzir demografske razlike. Dok ispitanici iz nešto starijih starosnih grupa preferiraju obične postove, kod ispitanika starosti 13-17 i 18-24 godine Story format daleko je popularniji (70% i 56%).
Korisnici u Srbiji čim se probude prvo idu u toalet (35%), a onda je na redu telefon (31%), pa kafenisanje (25%).
Reklamama i influenserima se ne veruje previše
Podatak da velika većina korisnika razlikuje reklamni od ostalog sadržaja na mrežama stabilan je godinama unazad. Tako reklamu na mrežama prepoznaje 61% ispitanika (jasno pravljenje razlike), dok 29% misli da zna da napravi razliku između reklame i obične objave. Osam odsto korisnika nije sigurno šta je reklama, a šta je obična objava, dok dva procenta korisnika ne zna da prepozna reklamu. Veliki problem je to što reklamama na društvenim mrežama veruje samo devet odsto korisnika. Oko 29% korisnika veruje samo reklamama brendova koje poznaje, a 37% veruje reklamama na mrežama samo ako su im relevantne i pronalaze se u njima. Ne reklame često klikne 14% korisnika, ponekad 57%, a nikad 27%.
Izgleda da influenseri u proteklih godinu dana nisu ni razočarali ni oduševili korisnike - odnos prema njima ostaje nepromenjen. Njihovim preporukama, sa manje ili više sigurnosti, veruje samo 4% ispitanika. Influenserima uglavnom veruje 33% njih, a uopšte im ne veruje 15. Oko 48% uglavnom ne veruje influenserima na internetu, pa je njihov “uticaj“ stavljen pod ozbiljan znak pitanja. Naime, iz godine u godinu broj ispitanika, koji smatra da odluku o kupovini ne donosi na osnovu reklama na društvenim mrežama kreće se oko 80%. Ipak, čini se da nam ovaj podatak pre govori o tome da potrošači nisu sasvim svesni koliko izloženost reklamnog sadržaja utiče na njihove odabire. Za kupovinu proizvoda, koji se reklamira ili je prisutan na IG i FB mreži odlučilo bi se oko 15% korisnika.
Televizor primaran, telefonom na internet, YouTube "gazi"
Uređaj, koji se u Srbiji najčešće koristi za gledanje serija, filmova, emisija, sporta i ostalog sadržaja zabavnog karaktera je i dalje TV, u čak 61% slučajeva, a slede računar (23%) i mobilni telefon (14%). Tablet se za ovo koristi u samo dva odsto slučajeva.
Internetu se u Srbiji najčešće pristupa sa mobilnog telefona, u čak 87%, dok sa računara to činimo u 12% i sa tableta u preostalom broju slučajeva.
Među programima i aplikacijama ili opcijama za dopisivanje Viber je ove godine trijumfovao prvi put, ispred SMS poruka i Messenger platforme. Viber je ove godine prvi put prestigao SMS po popularnosti, a ka vrhu nastavljaju da se probijaju WhatsApp i Instagram. Najveći rast u okviru aplikacija za dopisivanje beleži Snapchat, koji je sa prošlogodišnjeg jednog dostigao 14%. Viber za dopisivanje koristi 92%, SMS 91%, Messenger 76%, Instagram 65%, WhatsApp 53% i Skype 28%.
Istraživačima je posebno bio interesantan podatak, koji je do pre nekoliko godina bio nezamisliv: Messenger ima više korisnika među ispitanicima starijim od 55 godina, nego među tinejdžerima.
Iako nedostatak opcije pozadinskog slušanja muzike otežava upotrebu YouTube-a, ali ne i korisnicima YouTube Vanced aplikacije na Huawei uređajima, nijedan od alternativnih servisa još uvek ne može da mu priđe po popularnosti. Pre nego za muzičke servise poput Deezer-a korisnici u Srbiji opredeljuju se za ”tradicionalne” opcije - slušanje radija ili skidanje pesama na telefon. Muziku na YouTube-u sluša 90%, na radiju 41%, preuzima pesme 31%, Deezer sluša 14%, Spotify 3%, a muziku na telefonu ne sluša oko 6% ispitanika.