Milijarder Ilon Mask veruje da će automatizacija i veštačka inteligencija učiniti posao opcionalnim u bliskoj budućnosti.
Ilon Mask tvrdi da će u narednih 10 do 20 godina rad postati opcionalan. Na američko-saudijskom investicionom forumu u Vašingtonu milijarder je rekao je da će u narednih 10 do 20 godina rad postati opcionalan - poput gajenja povrća u sopstvenom dvorištu.
"Moja prognoza je da će rad biti opcionalan. Biće kao bavljenja sportom ili igranja video igara", rekao je Mask. "Možete da kupite povrće u prodavnici ili da ga gajite sami. Mnogo je teže gajiti povrće, ali neki ljudi to rade jer to vole."
Mask tvrdi da će milioni robota u radnoj snazi pokrenuti eksploziju produktivnosti. Teslu već usmerava ka AI i robotskoj budućnosti, sa ciljem da čak 80% vrednosti kompanije dolazi od Optimus robota, uprkos kašnjenjima u njihovoj proizvodnji.
Prema Masku, u takvom svetu novac više neće biti problem. Kao primer navodi seriju "Culture", u kojoj nema klasičnih poslova ni potrebe za novcem. "Ako se napredak AI-ja i robotike nastavi, novac će prestati da bude relevantan", rekao je.
Na konferenciji Viva Technology 2024 Mask je pomenuo i ideju "univerzalnog prihoda", koji bi održavao svet bez obaveznog rada. Kako bi sistem funkcionisao nije objasnio, ali je poručio: "Ne bi bilo nestašice robe ili usluga".
Ipak, mnogi ovu viziju doživljavaju kao pretnju, a ne kao utopiju. Strah raste jer se već sada pojavljuju znaci da AI potiskuje početničke poslove i mladima dodatno otežava ulazak na tržište rada.
Mask, međutim, tvrdi da automatizacija donosi revoluciju u medicini. U podkastu "Moonshots with Peter Diamandis" rekao je da će roboti već u narednoj deceniji nadmašiti ljudske hirurge, uz nivo nege bolji od onog koji danas dobija predsednik.
U toj viziji, ljudi bi živeli znatno duže. Mask tvrdi da je ograničen životni vek "programski problem" i da bi uz pomoć veštačke inteligencije produženje života, pa čak i besmrtnost, mogli da postanu realnost. "Unapred ste isprogramirani da umrete. Ako promenite program, živećete duže", rekao je.
Ekonomisti su, ipak, znatno oprezniji, piše Fortune. Iako cena AI-a opada, robotika je i dalje skupa i teško primenljiva u velikim razmerama, upozorava Ioana Marinesku sa Univerziteta Pensilvanije, dovodeći u pitanje Maskove rokove.
Dodatni problem je politika. Čak i ako univerzalni osnovni prihod postane neophodan, pitanje je da li postoji volja da se on sprovede. "AI stvara ogromno bogatstvo, ali ključno pitanje je da li će svi imati koristi", rekao je ekonomista Semjuel Solomon.
Za sada, primećuju analitičari, AI bum uglavnom uvećava bogatstvo najimućnijih. "Potrošnja bogatih Amerikanaca, podstaknuta rastom berzi, trenutno je najveći pojedinačni pokretač rasta", napisao je ekonomista Torsten Slok.