Radiće neprestano četiri godine uz rekordnu energiju od 13,6 biliona elektronvolti!
Deset godina nakon što je pomogao da se otkrije postojanje čestice poznate kao Higsov bozon, Veliki hadronski sudarač će uskoro početi da razbija protone na neviđenim energetskim nivoima u potrazi za razumevanjem kako univerzum funkcioniše.
Najmoćniji sudarač čestica na svetu je počeo da se "zagreva" u aprilu nakon trogodišnje pauze za nadogradnju. Od utorka će raditi non-stop skoro četiri godine uz rekordnu energiju od 13,6 biliona elektronvolti, prema Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) .
Veliki hadronski sudarač (LHC) će poslati dva snopa protona, čestice koje se nalaze u jezgru atomau, suprotnim smerovima skoro brzinom svetlosti oko prstena dugačkog 27 kilometara, zakopanog 100 metara ispod švajcarsko-francuske granice.
Nastali sudari će biti snimljeni na specijalnom filmu i analizirani od strane hiljada naučnika u stalnim naporima da ispitaju tamnu materiju, tamnu energiju i druge fundamentalne fizičke misterije.
Da li je Higs jedini bozon?
Veća energija nadograđenog sudarača čestica omogućiće istraživačima da dalje istraže Higsov bozon, koji je LHC prvi put otkrio 2012. godine.
Ovo otkriće je revolucionisalo fiziku, delom zato što je bozon potvrdio trenutnu mejnstrim teoriju, takozvani standardni model, koji objašnjava osnovne čestice koje čine materiju i sile koje njima upravljaju.
Nekoliko nedavnih nalaza je, međutim, pokrenulo pitanja o Standardnom modelu. U tom kontekstu, novonadograđeni sudarač će detaljnije pogledati Higsov bozon.
"Higsov bozon je povezan sa nekim od najdubljih otvorenih pitanja u fundamentalnoj fizici danas“, rekla je generalna direktorka CERN-a Fabiola Đanoti.
Joakim Mnič, šef istraživanja i računarstva CERN-a, rekao je da ima još mnogo toga da se nauči o bozonu. "Da li je Higsov bozon zaista fundamentalna čestica ili je kompozit? Da li je to jedina čestica nalik Higsu koja postoji - ili postoje druge?"
Eksperimenti
Prethodni eksperimenti su utvrdili masu Higsovog bozona, kao i više od 60 kompozitnih čestica predviđenih Standardnim modelom, kao što je tetrakvark.
Đan Đudiće, šef CERN-ovog odeljenja za teorijsku fiziku, rekao je da je posmatranje čestica samo deo posla. "Fizika čestica ne želi samo da razume kako – naš cilj je da razumemo zašto“, rekao je on.
Među devet eksperimenata Velikog hadronskog sudarača je ALICE, koji ispituje materiju koja je postojala u prvih 10 mikrosekundi nakon Velikog praska, i LHCf, koji koristi sudare za simulaciju kosmičkih zraka.
Posle ovog četvorogodišnjeg rada, kolajder će se vratiti 2029. godine kao High-Luminosity LHC, desetostruko povećavajući broj događaja koji se mogu detektovati.
Osim toga, naučnici već planiraju budući kružni sudarač - magnetni prsten od 100 kilometara, koji će dostići energiju od 100 bilina elektronvolti, sedam puta više od LHC.