Borko Petrović, profesor engleskog jezika iz Paraćina, dobitnik je priznanja za najboljeg edukatora i predavača na svetu.
U takmičenju u kom je učestvovalo 110 država, nedavno je za najboljeg edukatora i predavača na svetu proglašen Borko Petrović, profesor engleskog jezika u paraćinskoj gimnaziji i Osnovnoj školi "Stevan Jakovljević". O samoj nagradi i izazovima sa kojima se susreće u svakodnevnom radu razgovarali smo sa Borkom Petrovićem, diplomiranim filologom za engleski jezik i književnost.
Proglašeni ste za najboljeg edukatora i predavača na svetu na svečanosti u Nju Delhiju, a pre toga ste dobili priznanja "Najbolji edukator Srbije" i Balkana. Šta za vas predstavljaju ove nagrade?
Nagrade mi znače mnogo kada pogledam iza sebe, jer se retko osvrćem zbog tempa koji sam sam sebi nametnuo, i vidim koja sam iskušenja prošao, kakve bitke vodio, koliko energije dao i ciljeva ostvario. Sa druge strane, ne znače mi toliko u trenucima kada nisam zadovoljan sobom, održanim časom, razmenom energije između mene i đaka. Tada nikakve titule ne pomažu jer su iskušenja svakodnevna i moram da prihvatim da ne mogu biti najbolji svakog dana i na svakom času.
U prosveti ste skoro dve decenije, a poznato je da časove obogaćujete novim sadržajima i primenjujete takozvano samoregulisano učenje. Šta takvo učenje podrazumeva? Po čemu je ono specifično?
Jedna od novijih metoda u svetu koja mi se svidela je samoregulisano učenje ili nastava po meri deteta. Učenje se sve više tretira kao aktivan, konstruktivan, samoregulisan proces. Da bi učenici postepeno postajali nezavisni od nastavnika, potrebno je da budu motivisani za aktivno učestvovanje u procesu nastave. Zbog toga se istraživanja u obrazovnom procesu sve više usmeravaju na osposobljavanje učenika za samoregulaciju procesa učenja. U praksi to izgleda ovako: pored osnovnih, redovnih ocena, đaci imaju slobodu i kreativnost da učestvuju u aktivnostima po želji i prema svojim afinitetima, a moju predloženu ocenu mogu da zadrže ili ne. Na taj način, većinu odluka stavljam u njihove ruke i njima prepuštam da isplaniraju strategiju učenja i ocenjivanja.
Sa vašim đacima ste radili u Samsung digitalnoj ucionici. Da li vam je to pomoglo i na koji način?
Učionicu sa pametnom tablom i tabletima smo dobili krajem 2014. Odlučio sam da generacija mojih đaka 2015/16. školske godine ne koristi udžbenike i sveske, već da se celokupna nastava odvija onlajn, kako u samoj školi, tako i od kuće. Najpre sam napravio svoj sajt sa resursima koji će pomoći i meni i deci u radu. Zatim sam napravio nalog na Edmodu i učlanio svoje đake – sada smo imali svoj virtuelni prostor za rad i kada nismo u školi! Svako odeljenje je imalo svoju grupu i pre svakog časa sam postavljao materijale koje ćemo koristiti pri obradi ili utvrđivanju gradiva – testove, diktate, prezentacije, ankete, kvizove, korisne linkove, čak i obrazovne igrice za učenje engleskog i slepo kucanje. Na taj način sam deci davao dovoljno vremena da se sami, od kuće, upoznaju sa novim gradivom i urade ulazne ankete i vežbe ne bi li sagledali početno stanje.
Ono u čemu većina nastavnika greši je pokušaj vraćanja u prošlost i neko vreme koje više ne postoji – ovo su deca odrasla na tehnologiji i ne vidim poentu da im vežemo ruke kada možemo tu istu tehnologiju upotrebiti i naterati je da radi za nas.
Koje su prednosti rada u Samsung učionici za vas, predavače i za učenike?
Meni i mojim đacima je Samsung učionica donela sve, ali zaista. Otvorila nam je vidike i prozor u svet. Bez nje, obrazovni koncepti izokrenute učionice i hibridnog učenja ne bi bili mogući, a ja danas ne bih bio tu gde jesam da nisam obilato koristio njene neograničene mogućnosti
Svima u školi Samsung učionica je otvorila sasvim novu dimenziju obrazovanja, olakšala život i rad, povećala interakciju, kako među đacima, tako i između mene i roditelja koji su pratili svaki naš korak u njoj. U smislu profesionalnog usavršavanja, Samsung digitalna učionica se pokazala apsolutno neprocenjivom! Ugostili smo desetine predavača i služili kao razvojni centar i ugledna škola za robotiku, te se danas dičimo i državnim prvacima u redovima naših učenika!
Koliko uspeh edukacije zavisi od predavača, a koliko od učenika? Kako zainteresovati učenike za sadržaje koji danas često nisu u skladu sa interesovanjima mlađih generacija?
Današnji predavač mora da bude svestran, potpuna ličnost sa mnogo talenata i darom za javni nastup. Mnoge kolege beže od toga, ne želeći da budu puki “zabavljači” i na taj način izgube autoritet. Međutim, svedoci smo uspona gejming industrije u obrazovanju – lično sam bio prisutan na više svetskih konferencija gde su gejmeri i jutjuberi bili pozvani kao predavači. Ja često kažem da deca znaju više od nas. Naše je da ih pratimo u njihovim interesovanjima i da to oružje upotrebimo u ratu protiv neznanja. Dužni smo novim generacijama da učinimo sve što je u našoj moći da ih za tu budućnost pripremimo, a ne da sa čežnjom gledamo unazad. Jer mi smo ti čuvari vatre i svetlosti znanja, vazda bili. Da li ćemo i ostati, na nama je.
/PROMO TEKST/