U cilju suzbijanja sive ekonomije, Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je pokrenula POS program kojim je planirano da se do 2025. godine uređajima za prihvatanje kartičnog i instant plaćanja opremi 25.000 prodajnih mesta širom Srbije.

Izvor: Pexels

Svi preduzetnici, mikro i mala preduzeća i javne institucije koji žele da omoguće plaćanja putem platnih kartica, mobilnih novčanika ili instant plaćanja mogu da se prijave i besplatno dobiju instalaciju i korišćenje uređaja za svoje radnje ili onlajn prodaju, uz trgovačku naknadu do najviše 0,99%, u trajanju do godinu dana.

Nakon isteka beneficiranog perioda ne postoje dodatne obaveze, a uređaje ili softvere je moguće nadalje koristiti po uslovima koji se dogovore sa bankom. Program su zasad podržali АIK, Banca Intesa, Erste banka, Halkbanka, NLB Komercijalna banka, OTP banka, Procredit banka, Raiffeisen, Unicredit i Payten.

Generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu Vladimir Đorđević naglasio je da kroz ovaj projekat, koji je rezultat javnog i privatnog partnerstva, želimo da podržimo dalji rast lokalne privrede i to kroz razvoj bezgotovinskog plaćanja i uključivanje svih pojedinaca i organizacija u tokove digitalne ekonomije. Programom je planirano da do 2025. bude opremljeno 25.000 prodajnih mesta širom Srbije.

"Projekat 'Bolji način' je pokrenut jer je potreba za takvim projektom očigledna s obzirom da bezgotovinske transakcije u poslednjih šest do osam godina rastu neverovatnom brzinom. Mnogo faktora je doprinelo rastu bezgotovinskih transakcija, a sam projekat će da doprinese daljem razvoju, i da postavi Srbiju na mapu gde pripada - među razvijenim zemljama", rekao je Đorđević za SmartLife.

Kako objašnjava Đorđević, program je namenjen malim i srednjim preduzećima i vladinim institucijama koje u proteklih godinu dana nisu prihvatale bilo kakav vid bezgotovinskih plaćanja, a zainteresovani privrednici mogu da se prijave u jednoj od devet banaka učesnica programa ili da to vrlo jednostavno učine putem sajta www.boljinacin.rs.

"Pozivam sve male trgovce da pogledaju uslove, prijave se i iskoriste prednosti POS programa za unapređenje svog poslovanja. Ono što će im projekat doneti je umanjenje raznih naknada koje bi inače imali, a ta pomoć u prvoj godini prihvata će im olakšala posao i postaviti ih da budu konkurentniji u prihvatu svih tih vidova plaćanja, kao i bezgotovinskih", kaže Đorđević.

Direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard Jelena Ristić istakla je da su prvi put na ideji razvoja konkurentnosti i modernizacije platnog tržišta ujedinjeni i javni i privatni sektor što dosta govori o značaju čitave inicijative. Uzor za pokretanje POS programa bila je inicijativa Cashless Poland, koja je na sličan način povećala broj trgovaca u Poljskoj koji prihvataju bezgotovinska plaćanja čak 2,5 puta.

"Kroz POS program s jedne strane gradimo prihvatnu infrastrukturu u skladu sa evropskim standardom, a s druge jačamo otvoreno i slobodno tržište na kojem svaki građanin ima mogućnost da se odluči da plati onom platnom metodom koja njemu lično odgovara u datom trenutku", naglasila je Ristić.

Suzbijanje sive ekonomije

Smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni među registrovanom privredom sa sadašnjih 11,7 na 10 odsto BDP-a do 2025. jedan je od glavnih ciljeva novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, koji je danas predstavljen javnosti. Strateški dokument predviđa i smanjenje broja radnika na crno za 20 odsto i povećanje broja novoosnovanih preduzetničkih radnji i firmi na više od 50.000 godišnje.

Program obuhvata 23 mere i gotovo 120 aktivnosti, podeljene u tri oblasti – jačanje kapaciteta inspekcijskih organa i prekršajnih sudova, dalje unapređenje efikasnosti Poreske uprave, kao i podsticaje za odgovornu privredu. Namera je da se unapredi otkrivanje i sankcionisanje rada u sivoj zoni i da se procenat osuđujućih presuda poveća sa 40 na 60 odsto, a da se udeo nepravilnosti koje otkrivaju inspektori PU smanji sa 48 na 35 odsto.

Kada je reč o stvaranju podsticajnih uslova za poslovanje, u planu je dalje smanjenje poreskog opterećenja plata i rešavanje problema parafiskala, a među ključnim merama je i stimulisanje bezgotovinskih plaćanja čiji porast na nivo zemalja centralne i istočne Evrope bi mogao doneti dodatnih 700 miliona evra u budžet godišnje.

"Istraživanje NALED-a pokazalo je da je u prethodnih pet godina siva ekonomija smanjena za tri procentna poena. To je veliki korak unapred, ali i velika obaveza da nastavimo tim putem. Uveli smo sistemska rešenja kao što su eFakture, eFiskalizacija i ePorezi i ovakvim transparentnim sistemima borimo se protiv sive ekonomije. Velika zahvalnost ide i na tome što danas predstavljamo dobru inicijativu za mala i srednja preduzeća kao što je POS program koji će dodatno podstaći smanjenje sive zone", izjavio je potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.

Potpredsednica Upravnog odbora NALED-a Stanka Pejanović istakla je da studije Nacionalne inicijative ukazuju na pad sive ekonomije između dva i tri odsto BDP-a u proteklih pet godina, što je važan rezultat, uz prelazak više od 200.000 neprijavljenih radnika u legalne tokove, kao i rast poreskih prihoda za oko osam milijardi evra. Ipak, obim sive ekonomije i dalje je veoma visok i potrebno je nastaviti sistemski i koordinisano pristupati rešavanju ovog izazova.

"Digitalizaciju vidimo kao ključ u daljoj borbi sa nelojalnom konkurencijom. Dva stuba te borbe su eFakture i eFiskalizacija, koja će obezbediti visok nivo transparentnosti finansijskih transakcija, a treći su bezgotovinska plaćanja koja će tu transparentnost podići na još viši nivo", dodala je Pejanović.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad istakla je važnost borbe protiv sive ekonomije i dodala da bezgotovinsko plaćanje doprinosi sveobuhvatnom praćenju i transparentnosti kao i smanjenju parafiskalnog opterećenja građana i privrede.

"Ovo je značajna prekretnica za Vladu Srbije i prihvatanje pravne tekovine EU. Važno je da se nastavi sa realizacijom Programa za suzbijanje sive ekonomije i da se uskoro uspostavi mehanizam unutrašnje kontrole i budžetske inspekcije", zaključila je Konrad.

Viceguvernerka Narodne banke Srbije Dragana Stanić istakla je da će dalje aktivnosti ove institucije na suzbijanju sive ekonomije biti zdrav način razvoja tržista i uvođenje prilagođenih servisa, povećanje konkurencije na tržištu i smanjivanje troškova koji će bezgotovinska plaćanja učiniti pristupačnijim.

Obim sive ekonomije u Srbiji

U procesu izrade novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja pripremila je dve studije o obimu poslovanja u sivoj zoni.

Prva studija, sprovedena po anketnom metodu pokazala je da je siva ekonomija u proteklih pet godina pala sa 14,9 na 11,7 odsto BDP-a među registrovanim privrednicima i da kroz aktivnosti u sivoj zoni godišnje obrnu oko 6,5 milijardi evra.

Studija sprovedena po monetarnom metodu, koja obuhvata i neregistrovanu privredu, takođe je pokazala trend pada sive ekonomije sa 22,2 na 20,1 odsto BDP-a, što govori da registrovana i neregistrovana preduzeća u sivoj zoni godišnje zajedno prometuju gotovo 11 milijardi evra.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.