Srpski startapi razvijaju tehnologije koje se koriste širom sveta, izvoze u desetine zemalja i privlače pažnju međunarodnih investitora. Ipak, iza svakog uspešnog proizvoda stoji mnogo više od dobre ideje. Potrebni su znanje, novac, pravi partneri i, možda najvažnije, razumevanje onoga što je tržištu zaista potrebno.
Koliko je taj put zahtevan, ali i kakve rezultate može da donese, pokazali su učesnici panela "Inovacije u fokusu", održanog na konferenciji TECHNOVATION SEE 2026 u Beogradu. Među predstavljenim primerima našao se i NeuroBLAST, domaći startap koji je nastao iz potrebe jedne porodice, a danas razvija tehnologiju za rehabilitaciju i širi poslovanje na američko tržište.
Međutim, priča o NeuroBLAST-u samo je deo šire slike. Kroz program StarTech, koji su pokrenuli Philip Morris International (PMI) i NALED, uz saradnju sa Vladom Srbije, podržano je 100 domaćih startapa. Čak 45% njih izvozi proizvode i usluge u 29 zemalja, što pokazuje da domaće inovacije imaju potencijal daleko izvan granica Srbije.
Od porodičnog problema do Silicijumske doline
Priča Marka Grujića, osnivača NeuroBLAST-a, počela je 2017. godine, kada je njegova supruga nakon porođaja dobila dijagnozu multiple skleroze. Zbog potrebe za svakodnevnom rehabilitacijom, Grujić je odlučio da razvije tehnologiju koja bi omogućila vežbanje kod kuće, bez stalnih odlazaka u specijalizovane klinike.
Prvi prototipovi pokazali su da ideja funkcioniše, ali je za dalji razvoj bilo potrebno finansiranje. Nakon neuspešne prijave na jedan od programa Fonda za inovacionu delatnost, NeuroBLAST je dobio podršku kroz StarTech.
"Uspeli smo da dobijemo podršku i napravimo ono što je trebalo", rekao je Grujić, ističući da je to bila prekretnica za kompaniju.
NeuroBLAST se danas koristi i u klinikama u Srbiji, a posebno je značajna njegova primena kod dece sa cerebralnom paralizom. Tehnologija im omogućava da kroz video-igre izvode rehabilitacione vežbe, pri čemu se njihovi pokreti prenose direktno u igru.
Kompanija je u međuvremenu prikupila više od milion dolara i otvorila firmu u SAD. Svetska banka izabrala je NeuroBLAST za odlazak u Silicijumsku dolinu, gde će predstavnici startapa posetiti Stanford, Berkeley i druge kompanije i investitore.
Podrška inovacijama poput NeuroBLAST-a jedan je od ciljeva programa StarTech, objasnila je Tamara Stanković, direktorka za regulatorne poslove i projekte korporativnog kapitala PMI SEE.
Prema njenim rečima, velike kompanije imaju interes da podrže razvoj inovativnih preduzeća, jer uspešno poslovno okruženje doprinosi razvoju čitave privrede.
"Zato smo želeli da, pored finansijske podrške, pružimo i mentorstvo, kontakte i pristup ljudima koji mogu da pomognu inovativnim idejama da dođu do tržišta", istakla je Stanković.
Kako je objasnila, cilj programa nije samo finansiranje pojedinačnih projekata, već i stvaranje boljih uslova za razvoj inovacija kroz unapređenje poslovnog i regulatornog okruženja.
Zašto dobra ideja nije uvek dovoljna?
Iako je finansiranje važno, ono nije jedina prepreka sa kojom se domaći inovatori suočavaju. Marija Gnjatović, državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, smatra da naučnoj zajednici često nedostaje bolje razumevanje potreba tržišta.
Kao primer navela je sopstveno iskustvo sa razvojem dijagnostičkog testa za primenu u veterini. Nakon više od godinu dana rada, američki klijent ukazao joj je na jednostavan problem - proizvod nije bio prilagođen farmerima koji bi ga koristili.
"Kada ne prepoznamo stvarne potrebe, izgubimo mnogo novca i vremena", upozorila je Gnjatović.
Zbog toga Ministarstvo nauke planira snažnije povezivanje istraživača i kompanija, posebno u oblastima biotehnologije i biomedicine. Među planovima su javno-privatna partnerstva, specijalizovani istraživački centri i dodatna podrška startapima u saradnji sa velikim kompanijama.
Sličan problem prepoznaje i naučnica Marija Mitrović Dankulov, koja je ukazala na nedovoljnu povezanost naučne zajednice i privrede.
"Veoma retko imamo kontakt sa industrijom. To nam je velika prepreka", istakla je Mitrović Dankulov.
Prema njenim rečima, naučnici i kompanije često imaju različita očekivanja. Dok istraživači nastoje da reše naučne izazove, kompanijama su potrebna konkretna rešenja za unapređenje proizvoda i poslovanja. Zato smatra da je ključ u zajedničkom razvoju inovacija, gde naučnici i predstavnici kompanija od početka sarađuju na prepoznavanju problema i pronalaženju odgovarajućih rešenja.
Rezultati koji pokazuju potencijal domaćih inovacija
Da povezivanje nauke i privrede već donosi rezultate, pokazala je Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a, predstavljajući dosadašnje uspehe programa StarTech.
Pored 100 podržanih startapa, od kojih 45% izvozi u 29 zemalja, Bojović je istakla i sve intenzivniju saradnju domaćih naučnoistraživačkih organizacija sa međunarodnim kompanijama.
Programom je omogućeno i da 14 domaćih istraživača pohađa kurs o otvorenim inovacijama na Harvardu. Istovremeno, saradnja sa istraživačko-razvojnim centrom PMI-ja u švajcarskom Nojšatelu otvorila je vrata domaćim naučnoistraživačkim organizacijama da svoje znanje i rešenja ponude međunarodnoj kompaniji.
"Za ove dve godine imamo trinaest direktnih ugovora sa PMI-jem, ukupne vrednosti veće od pola miliona evra, za proizvode i usluge naših naučnoistraživačkih organizacija", istakla je Bojović.
Uspeh ove saradnje potvrđuje i podatak da je Srbija izabrana kao jedna od samo tri zemlje sa kojima će PMI nastaviti saradnju kroz novi ugovor.
Ovi rezultati, zajedno sa uspehom startapa poput NeuroBLAST-a, pokazuju da domaće inovacije imaju potencijal da se takmiče na međunarodnom tržištu. Ipak, razgovori na konferenciji TECHNOVATION SEE 2026 ukazali su i na to da je za njihov dalji razvoj potrebno snažnije povezivanje nauke i privrede.
Jer Srbija očigledno ima znanje i dobre ideje. Pravi izazov je da što više njih dobije priliku da preraste u uspešne proizvode i konkretne poslovne rezultate.
/PROMO TEKST/