DIDS 2026 pokazao je jednu stvar vrlo jasno: u eri veštačke inteligencije domen više nije samo adresa na internetu. Domen postaje pitanje poverenja, vidljivosti i zaštite brenda. Upravo je to bila glavna poruka konferencije Dan internet domena Srbije, koju je RNIDS održao 17. marta u Beogradu pod sloganom "Novi horizonti".
Događaj je okupio vodeće domaće i svetske stručnjake, sa fokusom na promene digitalnog identiteta u AI eri, bezbednosne izazove na mreži i trendove koji će oblikovati internet do kraja decenije. Konferencija je otvorena svečanom ceremonijom, koja je postavila ton temama važnim za budućnost poslovanja na internetu.
Domen više nije tehnička odluka, već ključ poverenja
Prvo predavanje, "Otključajte nove mogućnosti uz sopstveni deo interneta - Da li ste spremni za novi gTLD program: rundu 2026?", održala je Marika Konings, potpredsednica ICANN-a. Ona je predstavila novu rundu prijava za generičke domene najvišeg nivoa, planiranu za 30. april 2026. godine.
Kako je objasnila, prilika za kreiranje sopstvenog domenskog prostora omogućava organizacijama da izgrade digitalno okruženje koje u potpunosti odgovara njihovoj kulturi i potrebama korisnika.
Nakon globalne perspektive, usledila je diskusija "Debata .COM vs .RS", u kojoj su učestvovali Mladen Savić iz kompanije True-False hosting i Zoran Buhavac iz Gama Electronics. Ovaj scenski duel suprotstavio je argumente o tome koji domen bolje doprinosi poverenju i jačanju brenda.
U toj raspravi posebno je istaknuto da nacionalni domeni često donose veći stepen sigurnosti i poverenja na lokalnom tržištu. S druge strane, generički domeni i dalje ostaju standard za globalno pozicioniranje. Drugim rečima, odgovor zavisi od toga kome se kompanija obraća i kakvu strategiju gradi.
Centralni deo konferencije bila je panel diskusija "Pametno poslovanje, pametniji domeni: Sledeći talas digitalnih brendova", koju je moderirao Dušan Simić. Jedan od učesnika, Čaba Bodor, generalni direktor mađarskog .hu registra, poručio je da su nacionalni domeni posebno važni u eri veštačke inteligencije. Kako je naglasio, oni direktno podižu nivo poverenja kod korisnika koji su sve češće meta onlajn prevara.
Važan pravni ugao otvorio je dr Dušan Popović, profesor prava intelektualne svojine. On je istakao da zaštita brenda mora da bude integrisana od samog početka. Prema njegovim rečima, kompanije bi u trenutku registracije domena trebalo odmah da registruju i žig, kako bi izbegle buduće pravne probleme i zloupotrebe imena na internetu.
Kristijan Hansen iz danskog nacionalnog registra nadovezao se na priču o bezbednosti i vidljivosti. On je ukazao na to da AI pretraživači lokalne domene često vide kao verodostojnije izvore informacija. "AI pretraživači i dalje gledaju domene iz lokalne zemlje kao primarni izvor informacija. Na taj način, to je zapravo jedini put ako želite da osigurate svoje mesto. Trenutno, a radio sam dosta istraživanja na Džeminiju, on priznaje da će, ako postavite pitanje na svom jeziku, prvo tražiti lokalne domene", istakao je Hansen.
AI menja pravila igre - podaci otkrivaju kako firme koriste domene
Posle pauze, Miroslav Žeravić iz RNIDS-a predstavio je rezultate istraživanja "Upotreba internet domena u domaćim preduzećima sa više registrovanih domena". Istraživanje, sprovedeno na uzorku od više od 300 kompanija, pokazalo je da 14,93% firmi u Srbiji poseduje dva ili više domena. Domen .rs je glavni izbor za 82% preduzeća koja posluju na domaćem tržištu.
Podaci pokazuju i da tačno 50% firmi koristi domen istovremeno za veb-sajt i poslovnu poštu. Oko 42% tih preduzeća posluje duže od 20 godina, dok 47% čine mali biznisi sa do 10 zaposlenih. Sektor usluga vodi sa 39% udela, dok je broj registrovanih .rs domena u decembru 2025. dostigao 158.000.
Žeravić je posebno izdvojio način na koji domaće firme koriste više domena. "Jedan od rezultata koji se izdvaja je da 14,93% kompanija u Srbiji ima više od jednog internet domena, ali da se ti domeni u najvećem broju slučajeva ne koriste za različite veb-sajtove ili projekte. Umesto toga, kompanije ih najčešće koriste za isti veb-sajt ili brend, dok se nacionalni domen .rs najčešće koristi kao primarni domen kompanije", objasnio je Žeravić.
Maja Bilić iz kompanije Google Cloud donela je pogled na praktičnu primenu veštačke inteligencije i njen uticaj na tržište rada. Ona je iznela provokativnu tezu da će ljudi sledeće godine dobijati otkaze zato što ne koriste veštačku inteligenciju u svom poslu. Kako je objasnila, ekonomske koristi neće stići do svih ukoliko se ne premosti jaz u veštinama.
Prema podacima koje je podelila, čak 40% radne snage moraće da se prekvalifikuje u naredne tri godine zbog primene novih alata. Istovremeno, 63% zaposlenih koji već koriste ove alate smatra da su postali produktivniji. Još 51% radnika veruje da će tehnologija imati pozitivan uticaj na njihovu karijeru u narednih pet godina.
"Cilj nije da AI zameni ljude ili da magično vodi nečije poslovanje. Cilj je da AI bude pojačivač, odnosno da poboljša rezultate koje mi možemo imati kao ljudi", izjavila je Bilić.
Prema njenim rečima, borba protiv veštačke inteligencije nema smisla, jer ona ljude može da učini efikasnijim kada se koristi na pravi način.
Program je zatvoren panel diskusijom "Lokalac na internetu", koju je vodila Marijana Borković iz RNIDS-a. Panelisti su kroz konkretne primere pokazali kako digitalne platforme mogu da stvore stvaran društveni uticaj i povežu lokalne zajednice. Tijana Adamov Ignjatović govorila je o značaju društveno odgovornih kampanja, dok je Mirjana Katić, direktorka Matematičke gimnazije u Beogradu, istakla važnost donacije koju je škola dobila kroz ovaj projekat.
Diskusiju je zaključio Miloš Pešić iz fondacije 1%, porukom da je podrška mladima u Srbiji od suštinskog značaja za njihov razvoj.
Time je ovogodišnji DIDS zaokružio priču koja je tokom celog dana bila u prvom planu. Preduzeća u Srbiji više ne mogu pasivno da posmatraju svoje prisustvo na mreži.
Ovogodišnji DIDS potvrdio je da će dugoročnu stabilnost i kredibilitet graditi oni koji na vreme razumeju novu logiku interneta. To znači pametno upravljanje domenima, ozbiljnu zaštitu brenda i promišljenu primenu veštačke inteligencije.
